MOJ SUSRET SA EL GREKOM
U smederevskoj gimnaziji istoriju umetnosti predavala mi je profesorka Nena. Prezimena joj se ne sećam, znam joj nadimak, koji nije uputo ovde beležiti. Pamtim je kao izuzetno zahtevnog i strogog pedagoga, ali temelji moje opšte kulture postavljeni su u njenoj učionici. Sveske koje je pregledala morale su da nam budu kao pravi leksikoni domaće i svetske umetnosti. Svoju sam posudila jednoj rođaki i nikada je nisam dobila natrag. Toliko o tome da budete predusretljivi s nečim do čega vam je mnogo stalo. Ja za tom sveskom i dan-danas tužim…
No, sve priče, podaci naučeni na tim časovima, pojmovi, slike, ostali su u meni. Ukorenjeni. Zacementirani. Kud god da pođem, povezujem ono o čemu nam je Nena pričala sa stanjem na terenu. Otuda su mi muzeji izuzetno važne odrednice na svakom putovanju. Za uskršnje praznike posetili smo Španiju. Toledo nam je iz mnogo razloga bio nezaobilazna destinacija. Kako pišem romane o srednjem veku (,,Opet sam te sanjao’’, ,,Đurđevim stopama’’, ,,Zlatna žila’’) tabananje po toledskim ulicama bilo je poput vremeplova i vraćanja u prošlost. Priča o toledskom čeliku, oklopima i mačevima koji se od njega izrađuju, bili su pravi čas istorije, a poseta katedrali svojevrsno poetsko nadahnuće.
Ono što je za mene bilo prvo na spisku, kada je samostalno razgledanje Toleda u pitanju, bilo je da posetim kuću El Greka. El Greko je ostavio snažan pečat u svetskoj umetnosti, a ja ga pamtim po uštirkanim belim okovratnicima plemića koje je slikao, njihovim crnim odelima, uskim licima, ušiljenim brkovima i kratkim bradicama. Iako je rođen na Kritu, svoj najveći umetnički doprinos dao je u Španiji i Toledu, u koji se, nakon putovanja preko Venecije i italijanskih gradova, doselio. Svoju očaranost ovim stanovnikom Toleda spomenula sam našem vodiču. Odgovor koji je stigao skroz me je pomeo. Muzej-kuća čuvenog slikara ne radi ponedeljkom, baš na dan kada smo se mi ispred nje našli. Da bi me malo oraspoložila, Dijana je iskoristila priliku da kaže nekoliko reči o slikaru (Domenikasu Teotokopulosu) i njegovom radu pred replikom slike ,,Sahrana grofa od Orgaza’’ koja se u gradu mogla pronaći na ulici oslikana na maorskim pločicama. Papirnu kopiju je ponela sa sobom pa nam je i nju pokazala. Tu se oči u oči nađoh i sa slikarom koji je i sebe smestio u ovu veliku kompoziciju. Originalno delo čuva se u manastiru Svetog Tome (Toledo), čiji su ga sveštenici i naručili. Umetnik ju je naslikao za dve godine.
Utešna, ali izuzetna, nagrada bila mi je El Grekova slika ,,Eskopolio’’ (,,Svlačenje tunike sa Hrista’’), koju sam videla u katedrali u Toledu.
Problem grupnih obilazaka je mnoštvo ljudi, njihove različite sklonosti, briga vodiča da se negde ne zagubimo… To često za rezultat ima pretrčavanje mesta na kojima bih se ja zadržala satima.
U nekoj sveopštoj žurbi malo sam pratila govor vodiča putem slušalica, perifernim vidom vodila računa gde mi je grupa, tražila muža ili brata ko će biti bliži da me fotografiše, usput i sama snimala i slikala poneki kadar. Tako da sam više doživela snažnu energiju ove slike, nego što sam je detaljno sagledala. Tek kada sam se vratila kući i natenane pregledala fotografije, i iščitala tekstove na internetu, dobila sam punu predstavu čemu sam uživo svedočila! Očaravajuća, razoružavajuća, bila je plamteće crvena boja Hristove tunike preda mnom. Slika je vertikalnog formata, uzdignuta iznad glava vernika. Na njoj je slikar ispoštovao svoj manir zbijanja prostora i grupisanja mase. Svlačenje tunike simbolično treba da nagovesti bol koji će mu mučitelji naneti. Preklapanjem glava prisutnih ljudi slikar je uspeo da predstavi njihovu uzrujanost scenom kojoj su prisustvovali. Sve predstavljene ljudske figure su vitke i elegante, što je u duhu manirističke slikarske tehnike kojom se, između ostalih, autor služio.
Slikar i crkva nisu se usaglasili oko cene slike, te je slučaj završio na sudu. Sudija je procenio da El Greko opravdano traži koliko traži (za materijal, posebno plavi lapis lazuli čijem je gramu ekvivalent bio gram zlata, po dimenzijama slike, za svoj rad…) ali je taj proces loše uticao na slikarevu karijeru. Autoriteti toledske katedrale više mu nisu naručivali dela slične važnosti. Nadalje je radio za privatne kolekcionare i samostane izvan grada u koji se doselio i iz unutrašnjosti.
Inače, El Greko je slikao Toledo iz više uglova, sa više različitih mesta. Neke od tih vidikovaca (njegove stajne tačeke) smo posetili, pa smo se i sami divili veličanstvenom prizoru koji je tog slavnog umetnika iz 16. veka nadahnjivao.
Nakon ovog putovanja osećam da slikara sada mnogo bolje ,,poznajem’’!
sad