Intervju: Goran Mitrović – Slikarstvo kao životni izbor
1. Šta ste kao mali zamišljali da ćete raditi kad se iškolujete?
U mojim ranim sećanjima ostalo je vrlo malo toga čega se mogu jasno i do kraja setiti. Kao da su ti događaji rasuti, pa ih danas više naslućujem nego što ih zaista pamtim.
2. Kada ste shvatili da ćete se baviti slikarstvom?
Slušao sam svoje drugove kako pričaju o snovima – šta bi voleli da budu, čime da se bave – i sa sigurnošću objašnjavaju zašto je baš to pravi put. Kada bi došao red na mene, rekao bih da želim da budem slikar. Uvek bi usledio smeh, a moj san bi postajao povod za dečije šale.
3. Da niste slikar bili biste…
Meni to tada nije bilo jasno. Znao sam samo jedno – voleo sam da crtam i da maštam.
4. Opišite nam put vašeg školovanja i usavršavanja?
Nisam bio najbolji učenik u razredu, ali sam bio najuporniji. Ta upornost me je pratila kroz celu mladost. Jedini koji mi je zaista davao podršku bio je moj učitelj slikarstva iz likovnog studija u Sremskoj Mitrovici, akademski slikar Dragan Martinović – slikar velikog znanja i nesebicnosti. Bio mi je velika podrška imao je veliki uticaj na moj životni put. Njegov odnos prema meni i razumevanje mojih početnih težnji dali su mi veru da biti slikar ima smisla. Da ono što me privlači – a ne elektrika, mašine i aparati koje sam ucio u srednjoj skoli.- To bi bio pogrešan put. Jednostavno, to nije bilo za mene.
5. Da li umetnik ikada prestaje da uči i menja se?
Likovnu akademiju u Sarajevu upisao , 1991. godine. Zbog početka rata, posle prve godine prelazim na Akademiju u Novom Sadu, gde 1995. završavam studije.
Do tada – tri samostalne i više grupnih izložbi.
Moje školovanje se kasnije nastavilo kroz samostalno učenje i istraživanje. Razmenjujući iskustva i slušajući savete kolega i profesora, upoznavao sam različite poglede na umetnost.
Neki od njih su mi i danas uzori.
6. Koji su Vaši uzori?
Posebno izdvajam akademskog slikara Dragana Martinovića, profesora Ratka Lalića i Milića od Mačve.
Njihove reči i razmišljanja o umetnosti prate me i danas. Voleo sam njihovu doslednost i umetnicki izraz – imalo je veliki uticaj na moje dalje formiranje.
Učio sam i iz drugih slikara, iz različitih susreta i zapažanja. U njima sam prepoznavao ono što umetnik nosi kroz ceo život – težnju da dođe do suštine umetničkog dela. Teško dostižne, ali istovremeno i suštinske.
Posećivao sam često sajmove, muzeje i galerije, kopirao radove, proučavao tehnologiju i metodiku slikarstva. Kupovao monografije, knjige i kataloge. To je bio moj način učenja.
7. Pred kojom slikom Vam je zastao dah?
Jedna od prvih izložbi koja je na mene ostavila snažan utisak bila je 1989. godine – izložba Vlahe Bukovca u Zagrebu. Taj stvaralački naboj i osećaj koji sam tada doživeo ostali su duboko u meni. Bio sam u strahu da te slike možda više nikada neću videti, kupio sam katalog i iz njega kasnije kopirao pojedine radove.
Druga slika koja me je snažno privukla bila je Vermeerova slika u Beču „Alegorija slikarstva“. Njena tišina, kompozicija i svetlost ostavile su na mene dubok trag.
Sve to je postepeno gradilo moj odnos prema umetnosti. U tim trenucima osećao sam da je to moj put, iako ga tada još nisam umeo do kraja da definišem.
8. Jeste li imali faze u svom stvaralaštvu? Kako su izgledale?
Tokom mog stvaralaštva, kroz više od 35 godina, prošao sam kroz mnoge faze. Neke su se zadržale, neke su nestale, ali su sve ostavile trag. Postoje teme kojima se stalno vraćam i koje razvijam, iz kojih prelazim i u druge tehnike.
9. Koji su Vaši omiljeni motivi? Omiljene slikarske tehnike? Zašto?
Motivi se često pojavljuju spontano, gotovo slučajno, ali uvek imaju svoj smisao i unutrašnju povezanost.
Moja osnovna tehnika je ulje na platnu, ali paralelno radim crteže, digitalne grafike, objekte , skulpture i kombinovane tehnike.
10. Volite li da putujete? Nosite li slikarski pribor sa sobom? Na kom mestu najradije stvarate?
Najbolje radim u miru svog ateljea, kada se potpuno posvetim radu. Tada vreme prestaje da postoji. U tim trenucima sam najbliži sebi i onome što želim da izrazim.
Retko slikam van ateljea, što je jedan od razloga zašto retko učestvujem na slikarskim kolonijama.
11. Koliko Vam znači učešće na slikarskim kolonijama, izložbama?
Često koristim prilike da se povežem sa svojim kolegama. Učestvujem na zajedničkim i grupnim izložbama, kao i projektima koji okupljaju umetnike. To su prilike da se bolje upoznamo, razmenimo iskustva i sagledamo svoj rad iz drugog ugla.
12. Šta za Vas predstavljaju nagrade?
Izložbe, konkursi i susreti sa umetnicima doprinose razvoju i daju dodatnu motivaciju za dalji rad.
13. Šta biste poručili mladim slikarima ili galeristima koji tek zakoračuju u svet slikarskog stvaralaštva?
Mladim umetnicima je danas možda lakše da se predstave ali je i konkurencija veća. Nije lako pronaći svoj put i ostati dosledan. Potrebno je vreme, rad i vera u ono što rade. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da im pomognem kad imam priliku.
14. Vaša poruka za kraj razgovora.
Umetnost danas postoji u različitim pravcima i oblicima. Svako vreme nosi svoje vrednosti, ali verujem da ono što je iskreno i autentično uvek pronađe svoj put.
