Intervju: Dragan Ilić – DiVogo slikar
1. Šta ste kao mali zamišljali da ćete raditi kad se iškolujete?
Od malena sam želeo da budem umetnik. Da slikam, pišem ili glumim. Da radim nešto što ne zahteva određeno radno vreme, odelo i kravatu ili uniformu.
2. Kada ste shvatili da ćete se baviti slikarstvom?
Kada sam imao dvanaest godina, ljudi oko mene su počeli da hvale neki moj crtež i to me je podstaklo da počnem da tražim slike oko sebe i da ih proučavam. Do tada nisam bio svestan da su umetnička dela svuda oko nas, za onoga ko želi i nauči da ih vidi. Šest meseci kasnije, video sam sliku Salvadora Dalija “Meki časovnici” ili “Prolaznost vremena” i zaljubio se u slikarstvo, a nedugo potom, kada sam video njegova “Iskušenja svetog Antonija”, znao sam da želim da budem slikar i da ću to i ostvariti.
3. Da niste slikar bili biste…
Da nisam slikar, ne znam šta bih bio. Onda ništa ne bi bilo bitno, pa ni to.
4. Opišite nam put vašeg školovanja i usavršavanja?
Roditelji su želeli da budem inženjer kao moj otac i nisu mi dozvolili da studiram slikarstvo. Ja sam autodidakt, što znaci da sam učio od svih. Do svojih znanja sam došao na najteži način ali ne bih to menjao ni za šta na svetu.
5. Da li umetnik ikada prestaje da uči i menja se?
Danas kada i sam podučavam druge, učim i dalje. Docendo discimus. Malo je jedan život za slikarstvo. I tri je malo.
6. Koji su Vaši uzori?
Meni su uzori svi oni koji su strasno slavili lepotu, dobrotu i vedrinu. Medju njima ima i slikara.
7. Pred kojom slikom Vam je zastao dah?
Pred mnogim slikama mi je zastajao dah, broja im nema. Ali ni pred jednom tako kao pred Mikelandjelovom skulpturom “Pieta”.
8. Jeste li imali faze u svom stvaralaštvu? Kako su izgledale?
Tražeći sebe u slikarstvu i tražeći svoj izraz, prošao sam kroz narativnu fazu u svojim prvim ciklusima, a zatim sam se prepustio i vodim dijalog samo sa slikama. Ciklusi se uglavnom razlikuju po tome kakva su moja duhovna stanja bila kada su nastajali i u konačnici, sve je to deo jedne iste, moje priče.
9. Koji su Vaši omiljeni motivi? Omiljene slikarske tehnike? Zašto?
U središtu mog umetničkog interesovanja je čovek i njegova priroda i zato ga proučavam, slikajuci žene iz čisto estetskih razloga. Omiljene tehnike su mi akrilik i ulje. Akrilik zato što mogu beskonačno da menjam događanja na slici, a ulje zato što mogu da tehnički postignem uverljivost kojoj težim.
10. Volite li da putujete? Nosite li slikarski pribor sa sobom? Na kom mestu najradije stvarate?
Nisam pobornik putovanja koja nemaju konkretnu svrhu. Kada putujem, ne nosim nikakav pribor sa sobom i slikam isključivo u svom ateljeu, u ambijentu koji sam za sebe stvorio.
11. Koliko Vam znači učešće na slikarskim kolonijama, izložbama?
Kolonije i izložbe su neophodne za slikara i ja sam to odradio pošteno. Sada mi odgovara što ništa više ne moram.
12. Šta za Vas predstavljaju nagrade?
Ja sam jedan od dobitnika nagrade “Dimitrije Mitrinović” Fonda Ars Longa za celokupno stvaralaštvo i doprinos likovnoj umetnosti i to mi je veliko, veliko zadovoljstvo i priznanje.
13. Šta biste poručili mladim slikarima ili galeristima koji tek zakoračuju u svet slikarskog stvaralaštva?
Mladim slikarima bih preporučio da čuvaju dušu, a galeristima da čuvaju obraz, da se uvek sete prvih slika zbog kojih su se zaljubili u slikarstvo i onda će znati sta im je činiti.
14. Vaša neostvarena želja je…
Moja neostvarena želja je da sviram neki instrument.
15. Da se o Vama snima film, kog glumca/glumicu biste predložili da Vas glumi?
Mene bi mogao da odglumi svako, a predložio bih da to bude neko ko voli moje slikarstvo.
16. Vaša poruka za kraj razgovora.
Poruka za kraj? Još nije kraj, uživajte.
