slikar

Rodjen 19. XII 1954. u Beogradu pripada generaciji mladih beogradskih slikara, koji svoja prva slikarska iskustva stice u ateljeima poznatih srpskih slikara (Lukic, Novak).

Izložbe

1980. Danilovgrad, kulturni center -izložba crteža,
1983. Beograd, Galerija "Graficki Kolektiv" -crteži,
1985. Individualna izložba "Erup Art", Ženeva,
1988. Frajburg Švajcarska, Zamak Grujers,
1989. Vašington, Inter-American Development bank - Staff Association,
1990. Sent Trope, Galerija "Slau",
1991. Napulj, Italija, galerija "Vittoria",
Milano, Italija, galerija "Schettini"
1992. Pariz, galerija jugoslovenskog kulturnog centra,
Hamburg, "American Gallery",
1993. Sent Trope "Galerija Ivan",
Kragujevac, Narodni Muzej,
1995. Priština, Narodni Etnografski Muzej,
Beograd, Galerija "011",
1998. Minhen, Jugoslovenska ambasada,
Pariz, "Le pettite gallery du ciell"



Nagrade

1984. Prole?na nagrada Zemunskog udruženja umetnika,
1991. Specijalna nagrada kluba "La Mole" Torino, za Exlibris na internacionalnoj izložbi
1996. Nagrada "New Incontraries", Milano
Nagrada "Mare Jonio" Cosenza,
1997. Nagrada internacionalne akademije grada Rima.

KRITIKE:



U vreme dominacije elektronskog i digitronskog vladanja svetom, kada se mlade generacije postavljaju pred pitanjem svoje budu?nosti, po ko zna koji put se i ta mladost sa pravom pita šta je o?ekuje i na šta treba da ra?una. Okruženi destrukcijom današnjice i neizvesnostima, i duh i stvaralaštvo - sa svim kulturama u zavisnosti su od razumnog razrešenja svih vitalnih problema.

Mladost ovog trenutka u svojim delima jasno ukazuje na raspoloženja i stanja bez obzira da li je re? o materijalnoj, moralnoj, eti?koj i egzistancijalnoj složenosti.

U delu mladog umetnika, Duška Trifunovi?a ukrštaju se sva opravdana pitanja kroz atmosferu dinami?ne i napete slike u sukobu sa strukturalizmom, prizorima neuhvatljive elektronske ere i ve?ne zagonetke sopstvene sre?e i radosti postojanja.

Teme u prisutnim delima su samo povod bilo da je ruralni objekat ill urbana površina prividni metež vidljivih elemenata, a likovna intonacija je ono subjektivno i kreativno što se da naslutiti. Prisustvo ljudskih figura ili usamljenih predmeta samo je potvrda da se nesto mnogo zna?ajnije iskaže. Stanje i raspoloženje, a to zna?i volja za životom i trajanjem... i opravdanje što taj vidljivi svet koji nas okružuje može da pruži ne samo zloslutne neizvesnosti nego i odušku; a ako do?e radost ili to skupo veselje umetnost samo dobija.

Milo Dimitrijevi?
likovni kriti?ar

Za razliku od ruralne naive koja osvedo?ava poetiku odgovarajuceg sveta, u is?ezavanju pod udarima "modernizacije" - sintagma "urbana naiva", u našoj upotrebi, ozna?ava raznovrsni skup figurativnih ispovedanja urbanog coveka moderne civilizacije, od slikarstva carinika Rousseau-a do savremenih "novih grafita" i "transavangardi". Težište takvog stvaralaštva - koje ubedljivo demonstrira slikarstvo Duška Trifunovi?a-po?iva na ekstra-estetskim osnovama, na prevashodno ispovednoj funkciji umetnosti. Dakle, u pitanju je stvaralaštvo ?ije težnje nisu upu?ene u?es?u u "debatama" modeme umetnosti ve? neposrednom, iskrenom i formalnom bezbrižnom, izražavanju doživljaja sveta uz pomo? pozajmice jezi?kog nasle?a modeme umetnosti.

Slikarstvo Duška Trifunovi?a osvedo?ava da te pozajmice nisu u?injene nekom spekulativnom namerom ve? spontano. Drugim re?ima, u pitanju je veoma zanimljivo svedo?anstvo zaživljavanja jezika modeme umetnosti u svesti i životu modemog urbanog ?oveka, kao sastavni i skoro organski deo njegove komunikativnosti. Neophodno je ista?i jednu spektakularnu osobinu tog novog zivota modeme umetnosti koju pokazuje slikarstvo Duška Trifunovi?a: jezik moderne umetnosti je tim transferom odvojen od originalnih semanti?kih ležišta poprimaju?i nova zna?enja. Preobražen u idome ili argo urbane komunikacije doživljaja ili ose?anja sveta, jezik moderne umetnosti ?esto nosi potpuno razli?ite poruke od onih koje je nosio u svojim ishodištima. Primerice, Trifunovi? sa izvanrednom i veoma zanimljivom desinvolture preuzima iz nasle?a geometrijske apstrakcije formule obrazovanja apstraktnog prostora da bi ih primenio u konkretnim prostorima svog iskustva, da bi ih semanti?ki preina?io u strukture kaleidoskopske vizije zivota novih "vavilonija". Sa druge strane, u takvu gra?u Trifunovi? unosi izražajne postupke svojstvene "enformelu" ali ne da bi izrazio ideju amorfnosti ve? da bi istakao taktilna svojstva arhitekture ili da bi izvajao ljudske figure.

Mogli bi zaklju?iti da slikarstvo Duška Trifunovi?a sadrži izvanredni dokumentarni zna?aj jer pokazuje široku razinu primene jezika moderne umetnosti za druga?ije izražajne potrebe. Šta nam to poru?uje ta i takva izražajnost Trifunovi?a? Kakva ose?anja? Pred njegovim slikama sti?emo utisak da je u pitanju jedan niz ispovesti melanholi?nog ose?anja sveta, jedah niz ose?ajnih zapitanosti pred smislom "vavilonskog" mnoštva lica, prizora i doga?aja. Modemi svet, koji osmatra Trifunovi?, izvesno nije onaj stari, koji je nekada imao svoj centar, ka kom su svi putevi vodili. U pitanju je svet bez centra, jedan planetarni cocktail u kome se haoti?no mešaju i sudaraju svetlost prošlosti i senke savremenosti, zna?i "ve?nosti" i rane prolaznosti. ?esto, na njegovim slikama, ljudska lica nam se ukazuju u obliku maski: simbol slutnje da je ovaj svet samo privid koji prikriva istinski smisao? Jasno: u pitanju je jedna drevna i mudra slutnja ali vrednost njenog novog ispovedanja nije u ideji ve? u dokazu rasprostranjenosti i istrajnosti što izvesno ohrabruje jer sve dok takva slutnja postoji covek nije izgubljen.

Dragoš Kalaji?
likovni kriti?ar

Susret sa slikama Duška Trifunovi?a iz Beograda doživeo sam kao dobru knjigu koja se moze ?itati sa više strana. Tematski repertoar i dosta složena ikonografija odaje Trifunovi?a kao stvaraoca koji u se?anjima nalazi osnovu i najvažniji podsticaj za slikanje. Njegova osobena kompozicija prevashodno kolažnog tipa, zasnovana je na žudnji da se na ravnoj površini ostvari slikarsko-skulptorska sinteza - jedinstvo boje, oblika i forme. Trifunovi?eve slike govore da su nastale pod uticajem paganskih mitova, istocnog pravoslavlja i likovnih trendova XX veka. Forma, ?istota i sjaj kao da je preuzeta od velikih vizantijskih anonima koji su se osvedo?ili u tehnici kloaziranog emajla i iluminaciji starih, rukom pisanih knjiga. Istina, nije ostao bez odjeka ni uticaj savremene grafike, sta više, mnogi radovi Duška Trifunovica predstavIjaju u izvesnom smislu pokušaj saobražavanja grafickog izraza slikarskom shvatanju. Ipak, brojni folklorni motivi propušteni kroz nadrealisti?ku prizmu predstavljaju najvažnije izvorište sa kojeg se napaja Trifunovi?eva inspiracija.

prof. Slobodan Raicevic
istoricar umetnosti

Random image

Album Tree

Photo info

Google +1